Српски народ учи фалсификовану и лажну историју

Српски народ учи фалсификовану и лажну историју

Српски народ учи фалсификовану и лажну историју

СЕАС препоручује: Интервју Теше Тешановића са историчарем Радованом Дамјановићем, о археологу др. Ђорђе Јанковић и правој историји српског народа, за канал Балкан Инфо. Генетска, археолошка истраживања потврђују – Срби су народ најстарији од кога води порекло већи део Европских народа, живели су на Балкану од давнина, много пре „пресељења словена на Балкан“ у 6-ом веку нове ере о коме учи званична историја. Историчар Дамјановић тврди да се језик и гени селе са Балкана на север и друге земље. Разоткрива се фалсификат за фалсификатом и показује се права историја.

Јасно је да немачка, а тачније речено „немачко-руска“ верзија историје испада лажна историја – народ српски је постао на Балкану, где је владала одлична клима – било је и довољно сунчеве светлости и плодна земља, обиље воде, што се каже „довољно је посадити ексер у земљу па да израсте“. Само у таквим условима – са доста енергије и довољно квалитетног материјала и повољни климатски услови, чија смеша дозвољава стално присуство средине са високом екстропијом која је доступна човеку могуће је стварање, одржавање и развој разумне цивилизације и културе.

Другим речима, много енергије (Сунчево светло), довољно квалитетног материјала (обиље течне воде, плодна земља, атмосфера богата кисеоником) и животна средина (повољни климатски услови, на пример одсуство прејаких ветрова, великих хладноћа или напротив врућина) – смеша та три елемента омогућује човеку да живи у средини са високим степеном реда (уређености) познатим под називом Екстропија (Extropy) и представља супротност од појма „ентропија“ (мера неуређености). Средина са високим нивоом уређености дозвољава човеку да задовољи своје основне животне потребе уложивши мало труда и времена, те да слободно време проведе у развоју виших делатности као што су писменост, уметност, размишљање, маштање, осмишљавање прошлих догађаја и планирање будућих, развој науке, права, записивање историје.

Да дамо прост пример – човек је на Балкану могао са мало труда и времена да узгаја воће и поврће, па и домаће животиње јер је плодно тле са много воде и Сунчеве светлости давало обилат принос и то за кратко време – остатак времена тај човек, или боље речено народ је могао да посвети вишој делатности. Док у преврућим јужним пределима човек нема ту срећу – он мора буквално да се бори за опстанак, да преживи и  ако успе онда може само да задовољи најосновније животне потребе у храни и пићу, јер полупустињко или пустињско тле не даје добре плодове а уз то и нема довољно воде. Исто тако и у пределима на северу, као што је Сибир па чак и већи део Европске Русије – већи део времена човек је морао да посвети раду да би задовољио најосновније животне потребе за храном и пићем, што је и разумљиво јер је тамо вода често у облику снега или леда, земља је тешко обрадива јер је претврда од хладноће чак и у пролеће, осим тога земља је сиромашна тако да може да даје слабе плодове. На пример, све до краја 19-ог века у Русији су старе руске сорте воћки давале врло слаб принос због климе, штеточина и болести. Тек крајем 19 и почетком 20 века велики руски научник Иван Мичурин је успео да направи нове хибридне сорте јабуке, крушке, шљиве, грожђа, кајсије, купине, рибизле, дувана и руже који су давале бољи принос и биле су отпорније на болест, штеточине и зиму. Да све буде још неповољније по „немачко-руску“ теорију доласка словена на Балкан из Сибира и Русије, мора се напоменути да се у давна времена широм северне Европе и Русије простирао огроман ледник (глечер) који је у суштини огромна маса леда, те на њему уопште није било могуће живети човеку нити биљкама нити животињама, и тек са повлачењем тога ледника далеко на север човек се полако сели и насељава северне крајеве Европе па и Русије – наравно, селили су се са Балкана.

Према томе, човек Балкански, то јест срби, су живели у најбољем месту са најбољом климом – измећу вруће и неприступачне пустине на југу и исто тако неприступачног али прехладног севера.

Лажну теорију да су се словени доселили из Сибира на Балкан је правилно назвати не само „немачком школом“ него и „немачко-руском“ школом, јер у Русији не дозвољавају помињање да су руси пореклом са Балкана. Ни један једини научник нити пише нити говори јавно о тој теорији, што говори да се она потискује на високом нивоу. Штавише, у последње време се појављују лажни „докази“ помоћу којих руски истраживачи тврде да је човек, па и цивилизација, настала управо на северу Русије, у Сибиру, а неки чак тврде да је постојала земља на самом Северном Полу, али је касније потонула те су ти људи били приморани да се селе у јужне крајеве – што је потпуно бесмислено ако се има у виду да на северу влада вечити снег и лед, да дан и ноћ трају по 6 месеци, те да нема говора чак и о постајању простих организама као што је маховина, а о воћу и поврћу и да не говоримо. Али сви ти „докази“ су на нивоу рекла-казала, без икаквих материјалних археолошких доказа.

Све то говори да је народ руски у суштини народ српски који се одродио и заборавио своје корене, а при томе су се мешали за азијатским народима, те су постали „евроазијски народ“.

Према томе, свака појава „русољубља“ међу србима је вештачка појава, посебно ако она из области културе и језика прелази у област политике где постане и непожељна, а постаје потпуно штетна ако пређе у област војне одбране и финансијских питања.

 

Венцислав Бујић
02 јануар 2017

Vencislav Bujic

Leave a Reply

Close