Резултати гласања од 20 априла

Резултати гласања од 20 априла

Резултати гласања од 20 априла

Резултати гласања које је објављено 20 априла, а активно је трајало до 23 априла увече, су спремни. Да се подсетимо, питања су била:"За какву сте Србију?" а понуђених одговора је било само три:
1) Србија у Европској Унији и НАТО
2) Србија неутрална
3) Србија у савезу са Русијом

Гласано је укупно 396 пута. Гласање је било могуће само преко пријављивања на Фејсбуку, да би се спречило да једна особа гласа више пута. Недостатак система контролисања помоћу провере логовања са Фејсбука је тај да ипак једна те иста особа може да се улогује са више разних-лажних рачуна на ту социјалну мрежу, те самим тим резултати оваквог гласања могу да се сматрају за приближне.

Иако очекиван, резултат нас је ипак изненадио. Наиме, највећи број гласова је добио одговор "Србија у савезу са Русијом" - чак 56%, односно 220 гласања. Друго место је сасвим неочекивано добио одговор под редним бројем 2, а то је "Србија неутрална", чак 33%, односно 129 гласања, а исто тако неочекивано на последњем месту је одговор под бројем 1 "Србија у Европској Унији и НАТО" који је добио сам 12%, односно 47 гласања. (Величина процента је заокругљена до најближег целог броја).

Значи, редослед одговора је следећи:

56% - Србија у савезу са Русијом
33% - Србија неутрална
12% - Србија у Европској Унији и НАТО

Изненађујуће је било да најпопуларнији одговор "Србија у савезу са Русијом" није добио далеко већи проценат, очекивало смо преко 60 процената, али ипак испало је само 56%, што говори да идеја тренутног премијер министра а у исто време и идеја коју рекламира сам Кремљ из Москве - такозвана "неутралност" добија све више и више присталица и самим тим одвлачи пажњу грађана од "савеза са Русијом" на идеју "неутралне Србије". Јасно је да Кремљ нити је способан нити жели да војно помаже Србију, али ипак је занимљиво да је број присталица "Србија у савезу са Русијом" тако нагло опао за последњих неколико година.

Други одговор "Србија неутрална" је самим тим исто био изненађење, и показује како у Србији међу грађанима добро ради пропаганда Кремља па и пропаганда премијер министра, а и разних "проруских групица" чији су налогодавци исто тако у Кремљу - о такозваној "војној неутралности". То нам даје наду да ћемо грађане којих буде све више и више након извесног времена моћи полако да пребацимо у групу оних који желе "Србију у Европској Унији и НАТО" - јер само по себи пребацивање из групе "За Русију" у групу "За НАТО" изгледа веома тешко и скоро немогуће, али је јасно да га је могуће остварити управо преко те "неутралности" - наравно током времена, и како будемо све даљи од већ далеке '99 године, и како буде све више очигледно да је Европска Унија и НАТО савез најбоље решење за Србију. Наравно, и учлањење братске Црне Горе у НАТО савез ће допринети да се грађани Србије брже определе за исто то решење, нарочито када се убеде у користи и предности који тај статус доноси малој али часној и поштеној републици.

Трећи одговор "Србија у Европској Унији и НАТО" је добио само 12%, најмањи проценат, али ако се узме у обзир да се број грађана за "Савез са Русијом" нагло смањио, ипак је то добар резултат и показује одрећени раст. Ако се тај резултат упореди и анализира са нашим другим гласањем од пре само 3 месеца, у јануару 2017, где је присталица Србије у НАТО савезу било чак 27% а против 70%, долазимо до закључка да је ипак највероватније објашњење то да гласање методом притискивања знакова "лајк" (свиђање) или "љут" није прецизно, и говори да око 17% корисника Фејсбука не зна, или не жели, или не може на исправан начин да користи те знакове, и да се гласање увек одвија у корист првог и најчешће употребљиваног знака "лајк" на који су сви већ навикли. Према томе, таква врста гласања има грешку од плус-минус 17%, и више је нећемо користити.

 

Венцислав Бујић
30 април 2017.

Vencislav Bujic

Related Articles

Leave a Reply

Close