Хоће ли Дачић да сруши Вучића, или, Руски центар у Нишу

Хоће ли Дачић да сруши Вучића, или, Руски центар у Нишу

Хоће ли Дачић да сруши Вучића, или, Руски центар у Нишу

Руска база у Нишу је место које Кремљу може и те како добро да послужи за даљу дестабилизацију Балкана - у ствари, то је једина, последња, тачка на Балкану коју Путин може да злоупотреби, наравно, само ако се стекну посебни услови за такву акцију. Ових дана, пред само преузимање места Председника од стране Александра Вучића, опет је под притиском из Кремља, потегнуто питање Руског центра, односно статуса радника те Руске установе.

По тврдњи извора из окружења премијера, "Руси су притисли Ивицу Дачића да гура то питање", те да "Вучић већ дуже време одолева тим притисцима", као и да "Руси желе да Дачић буде нови премијер Србије" - тако пише у чланку Данас-а.

Наравно, у горњем одломку треба заменити реч "Руси" на реч "Кремљ", може и на "Владимир Путин", а сасвим је могуће да се може заменити и на реч "Мира Марковић" која се још увек крије у Москви и коју брижљиво чува Путин. Ипак, Ивица Дачић је још увек председник Социјалистичке Партије Србије којом је још недавно руководио муж Мире - Слободан Милошевић.

Што се тиче посебних услова који треба да се стекну да би Путин злоупотребио тај "Руски хуманитарни центар" у Нишу, то су следећи, а треба имати у виду да ако се они испуне и ако Кремљ успе да дестабилизује Србију и цео Балкан на тај начин, онда ће Александар Вучић највероватније бити смењен и на његово место долази - Ивица Дачић.

Први, најважнији и за сада једини услов јесте тај да Руски центар добије статус виши него што је сада, то јест да његови радници добију такозвани "дипломатски статус".

Подсетимо се да Путин није слао Руску војску у Крим 2014 године тек тако, он то никада не ради - за њега је веома важна правна страна било које акције. Наиме, и град-лука Севастопољ је добио "специјални статус" сагласно Уставу Украјине од 1996 године, члан 133 - штавише, Украјина је била тако дарежљива да је граду Севастопољу дала статус исти онај који је добио и главни граду Украјине - Кијев. Како се та дарежљивост вратила Украјини имали смо прилике да видимо у марту 2014 године када је Путин послао и званичну војску Русије (зелени човечуљци) и незваничну (разне паравојне формације - козаке и слично) који су буквално за пар сати окупирали цело острво Крим. Град Севастопољ је био посебна јединица са веома високим овлаштењима и самосталност, и није ушао у састав Аутономне Републике Крим, то јест практично није ни био у саставу Украјине јер је Крим и званично био у њеном саставу. Русија је максимално искористила тај специјални статус града-луке Севастопољ те је оставила јаку Руску војску а такође и многобројне војне бродове као део Руске војне флоте. У граду су живеле на хиљаде Руских војника и официра, и практично тај град је био под управом Русије услед тако великог утицаја Руске војске и велике самосталности града који је добио заједно са "специјалним статусом" на поклон од Украјине.

Нешто слично је и у другим земљама где Русија има војне базе. На пример, у Јерменији, по договору са Русијом, руски војници који служе војни рок у тој републици имају "специјални статус" па према томе могу да буду осуђени само у Русији, а не у Јерменији, чак и ако почине тешки злочин према мештанима. Званично је договорено да и суд Јерменије може да им суди ако је злочин или прекршај почињен ван територије војне базе, али у пракси то нији примењивано.

На пример, 12 јануара 2015 године, руски војник Валериј Пермјаков је убио седмочлану Јерменску породицу Аветисјан у граду Гјумри, у њиховој кући, далеко ван војне руске базе. Међу убијенима је и двогодишње дете и шестомесечна беба. Валериј је из аутоматске пушке "Калашњиков" убио пет одраслих и двогодишње дете, и после 21 испаљеног метка пушка се заглавила, па је он бајонетом са пушке чак седам пута убо шестомесечну бебу у груди која је лежала на кревету и плакала. Беба је преминула кроз неколико дана у болници.

Уместо да руски војник Валериј Пермјаков буде предат властима Јерменије да га суде, руске власти су објавиле да је он прекршио њихов закон јер је побегао из војне касарне, то јест да је дезертирао, па наводно због тога не могу да га испоруче Јерменији него морају да га суде у Русији. Таква одлука Руских власти је изазвала велико разочарање међу грађанима Јерменије.

Другим речима, Кремљ користи сваку полугу коју има, било правну било неку други, да би ствари увек окренуо у своју корист, па чак и ако то повређује права и очекивања других народа и држава.

Очигледно је да неки политичари, као што је Ивица Дачић, не разумеју материју о којој се расправља или су на неки начин или приморани, или чак лично заинтересовани да Руска база добије "специјални статус" на нивоу дипломатског представништва, јер како иначе разумети његове речи да "зато што су НАТО и САД добиле исто (можемо да дамо исто то и Руској бази)". Потпуно је непримерено са његове стране упоређивати војну организацију као што је НАТО са једном обичном базом хуманитарне намене као што је Руска база у Нишу.

На примеру те непримерене изјаве Дачића видимо да већ покушано кршење права Републике Србије па и увреда за здрави смисао, иако Руска база још увек није добила никакав статус. Можемо замислити какви прекршаји се тек спремају ако Кремљ успе у намери да обезбеди "специјални статус" за ту базу на Балкану.

ЗАКЉУЧАК И ПРЕПОРУКА СЕАС:
==========================
Кремљ притиска на одређене људе из власти Србије, јер му је стало да има још већа права и полуге које би могао да користи да би још више притискао на Србију.

Штавише, као у случају са Кримом, у случају да Руска база у Нишу добије дипломатски статус, то би по њиховом мишљењу и схватању давало њима право да пошаљу масовну Руску војску на ту базу, у било које доба дана и ноћи, или слично ономе што су урадили у Сирији - имали су тамо малу Руску базу, па су онда изненада, буквално за пар сати, нагло и неочекивано, повећали наоружање и број војних лица у њој, и отпочели рат у Сирији.

Препорука је да у случају да руководство Србије жели дуготрајни мир и за своју државу и за све друге на Балкану, најбоље је да се никакав допунски споразум не потписује са Кремљом у вези те базе, а још боље је да се она што пре и брже затвори. То је једино решење за дуготрајан мир и стабилност у Србији и Балкану.

 

Венцислав Бујић
07.05.2017
Извор:

danas.rs/politika.56.html?news_id=345146

vaseljenska.com/vesti-dana/sutanovac-srbija-ne-treba-da-potpisuje-sporazum-za-ruski-centar/

ambasadarusije.rs/sr/rusko-srpski-humanitarni-centar

en.wikipedia.org/wiki/2015_Gyumri_massacre

 

Vencislav Bujic

Related Articles

Leave a Reply

Close