Таблоид: Русија је разбила и продала Србију

Таблоид: Русија је разбила и продала Србију

Таблоид: Русија је разбила и продала Србију

Преносимо у целости ексклузиван чланак из Таблоида, и са задовољством примећујемо да све више јавних гласила иде путем СЕАС - да јавно и на сав глас раскринкавају срамну улогу Кремља у растурању Југославије, о преварама Руских олигараха, о издаји Србије и Црне Горе, о томе како су владари из Кремља уништили и саму Руску привреду и економију, и подстицали пљачку Русије, а и о неминовној пропасти целокупног српског народа уколико већина настави да упире погледе пуне наде у Москву. Кремљ је у суштини, највећи непријатељ Србије и народа српскога.

Магазин Таблоид, 4.5.2017, број 388.     Станимир Јовић

Ексклузивно: истине и заблуде о политици Владимира Путина и његових олигарха према Србији
Русија је разбила и продала Србију

Нема никакве сумње да су српски и руски народ блиски и снажно повезани на много начина, и да те везе далеко надилазе пролазне политичке олигархије и ружне епохе на обе стране. Руски народ је увек волео Србе; руски добровољци су самоорганизовано долазили у Србију у оба устанка, али су руске власти свих боја стално биле против нас. Руски интелектуалци су након Октобарске револуције нашли уточиште у Србији и волели је свим срцем. Њихов допринос развоју Србије је немерљив. Баш захваљујући тој непорецивој истини, снази двају народа, дошло је време да се и данас, као и у заједничкој прошлости, погледа истини у очи.

Станимир Јовић

Наиме, све више испливавају нове информације, сазнања и докази о умешаности естаблишмента из Кремља (који је супротан вољи већине руског народа) о учешћу Владимира Путина и његових однарођених олигарха, пре свега из енергетско-рударског сектора, у коруптивним пословима на Балкану и другде у региону Јужне и централне Европе, у којима је Србија уплетена до гуше. Чак и српски министри, са "малим Алеком", прете домаћим новинарима, да пажљиво пишу и извештавају о нашим "пријатељима", са Истока, како не би случајно неко разоткрио шта то смерају Путинови олигарси и зашто је Србија, по обичају, унапред жртвована зарад малог добитка и велике штете због које посрће српска економија.

Од Јужног тока за који је Србија тако рећи предала НИС под најповољнијим условима, нема ништа. Од "стратешког" плана о руским базама и наоружању такође (Србија је, као што се види, и даље депонија за руски војни отпад).

У међувремену се, током априла месеца ове године, најпре у хрватским медијима, а касније и другде у региону, појавила серија текстова о томе како је Хрватска деведесетих година наоружавана из Русије. Да није званична Русија тражила од Хрватске податке о томе где се налазе преостали руски ракетни системи из деведесетих, у Србији се о томе ништа не би ни знало. Покушали су руски амбасадори у Београду и Загребу да све некако усмере у другом правцу, да цео случај прикажу као "нечију" игру којом се покушавају срушити "стабилни српско-руски односи", но, чињенице су биле јаче.

Јасно је да је Јељцинова Русија помагала Хрватску у рату деведесетих, а да Србија ту помоћ (ни дипломатску ни војну) није имала.Наравно, директан кривац за то је био и Слободан Милошевић, чије су службе, по његовом наређењу, озбиљно учествовале у покушају рушења Михаила Горбачова и повратку старе, крипто-комунистичке власти у Кремљ. Ипак, званична Русија је прешла све границе кад је бивши председник Борис Јељцин 1996. године одликовао једног од рушитеља Југославије, Фрању Туђмана (најмлађег генерала НОБ-а), највишим одликовањем ("Медаља Жуков") у борби против фашизма и нацизма, а приликом 100-годишњице рођења маршала Жукова. То одликовање, добио је годину дана након злочиначких акција "Олуја" и "Бљесак". Медаља је установљена исте године, а намењена је у том тренутку живим "припадницима Црвене армије, морнарице, војске, НКВД-а и партизанима за храброст, издржљивост и чврстоћу исказану у борбеном дјеловању против њемачко-фашистичких завојевача и јапанских милитариста".

Никако не треба заборавити да је Русија прва признала Републику Хрватску, пуна два месеца пре западних земаља, нити занемарити чињеницу да је Мирјани Марковић и њеном сину Марку Милошевићу Русија дала азил, да је одбегли Богољуб Карић тамо слободно "пословао" све док га Вучић није "амнестирао", те да је тамо побегао и бивши начелник Генералштаба СФРЈ, човек који је директно допринео разбијању СФРЈ, по налогу из Москве, генерал Вељко Кадијевић, који је добио азил и није изручен по Интерполовој потерници за ратне злочине. Сувишно је и питати где се данас крију и многи криминалци из Србије, Црне Горе, БиХ...

Доделу још једног високог руског одликовање хрватском председнику, поновио је и Владимир Путин са разбијачем последње Југославије, Стјепаном Месићем, маја месеца 2005. године, иако је Русима било добро познато да је његов стриц Марко Месић са 369. усташком бојном убијао Русе у Украјини и широм по СССР-а (да би на крају рата ознаку "У" на капи заменио петокраком и тако на тенковима СССР ушао у Београд). Истине ради, део породице Месић је био у рату на страни комуниста и пострадао је у Јасеновцу, али...

Путин је Месићу окачио орден поводом 60. годишњице победе над фашизмом заједно са још неколицином светских државника. Али каквих! Наиме, осим Месића одликовање су примили бивши румунски краљ Михаел И, Хитлеров колаборациониста, посљедњи живи владар неке државе из 1945. године, албански председник Алфред Моисиу, председник Грчке Каролос Папуљас те бивши председници Кипра и Пољске Глафкос Клеридес и Wојтех Јарузелски који је 1981. прогласио војну диктатуру и забранио независни синдикат "Солидарност".

Пет година касније, према Тањуговим вестима од 10. јануара 2010. године, Дмитриј Медведев (тада на функцији председника Руске федерације) и Владимир Путин (тада на функцији премијера), понудили су бившем хрватском председнику Стјепану Месићу да буде на челу Јужног тока, уколико он буде прошао кроз Хрватску! Потпредседник "Гаспрома" Александар Медведев изјавио је тих дана за загребачки "Јутарњи лист", да Хрватска има велику шансу да се укључи у "Јужни ток", али да све зависи од њеног става и додао: "...Хрватска више нема шта да чека, већ ако жели да буде део 'Јужног тока', треба деловати брзо и припремити споразум какав су потписале све чланице гасовода. Верујем да ће до доласка премијерке Јадранке Косор све бити сређено".

Много раније, Путин и Медведев поставили су бившег немачког канцелара Герхарда Шредера за председника управног одбора Северног тока, а бившег мађарског премијера Ференца Ђурчања поставили су у управни одбор "Јужног тока". Кад су 2010. године кренули да деле фотеље у самом врху руских енергетских компанија, Путин и Медведев су се досетили да би и дуговечни италијански премијер (који је тада већ био склон паду), такође могао да буде на челу једног од енергетских траса у јужној Европи, наравно, заједно са Реџепом Тајипом Ердоганом (за кога су сматрали да ће у случају пада бити "корисна полуга" у ширењу енергетске зависности појединих европских земаља. Сви набројани, осим Берлусконија, или су били штетни по интересе Србије на Балкану или су и даље, попут Ердогана, стална претња ширењем "неоосманских" идеја.

Зашто се онда треба чудити што је један руски олигарх близак Кремљу (у овом случају, Олег Дерипаска) добио задатак да помогне Црној Гори 2006. године у акцији отцепљењу од државне заједнице са Србијом? Јер, показало се, Русија је имала амбиција за једном војно-поморском базом на овом делу Јадрана, а Путин је једноставно резоновао да је јефтиније да подмити малу Црну Гору са 620 хиљада становника, него ондашњу СРЈ и њену савезну администрацију.

Ово је недавно потврдио и Трампов консултант, Пол Манафорт, који је јавно рекао како је Путин преко свог тајкуна (Дерипаске) отцепио Црну Гору од Србије....

Истина, и Дерипаска, сада већ бивши власник црногорске Фабрике алуминијума (КАП) и у једном тренутку најважнији инвеститор у Црној Гори, преко своје ЕнПлус групе у Москви, а такође и преко свога представништва са базом у Бриселу и ПР агенције ФТИ Цонсултинг, коју је овај милијардер унајмио да води његов посао у Црној Гори, потврдиле су наводе Манафорта да је био ангажован од стране руског тајкуна у вези одвајања Црне Горе од Србије 2006. године!

Влада Мила Ђукановића је током овог периода одржавала јаке политичке везе са Москвом. Руска финансијска подршка независности се вратила у фокус јавне дебате током кампање за парламентарне изборе прошлог октобра.

Тадашњи премијер Ђукановић и најјача про-руска опозициона група, Демократски Фронт, су размењивали оптужбе ко је добио новац из Москве да пропагира руске интересе у Црној Гори. Опозиција је тврдила да је руски утицај у Црној Гори ојачао због Ђукановића и да је 2006. године, уочи референдум о независности, премијер добио "стотине милиона долара из Москве" како би се одвојили од Србије.

Овде је најважније знати да је руски интерес и утицај дошао у Црну Гору баш за време Ђукановићеве владавине (а, не преко опозиције, како се погрешно мисли у јавности). Наиме, од 2005. године, Ђукановић је блиско комуницирао са руским званичницима, неформалним центрима моћи, руском мафијом и обавештајним структурама, што је више пута у јавним наступима тврдио и Небојша Медојевић, један од опозиционих лидера, пред октобарске изборе.

Спекулације о наводној финансијској помоћи из Москве за референдум у Црној Гори су биле подстакнуте изјавом министра одбране Сергеја Шојгуа, који је рекао да је Русија "позајмила 300 милиона долара Црној Гори, да оживи алуминијумски посао", јер је било већ сасвим сигурно да ће фабрика алуминијума (КАП) банкротирати. Путин је хтео независну Црну Гору јер је мислио да ће је тако без проблема привући на руску страну и добити базе на Јадранском мору. Чак су признали да су нудили милијарде Црној Гори, само за приступ руских бродова црногорским лукама.

Међутим, Ђукановић се "отео", чим је добио понуду за улазак Црне Горе у НАТО. Тек тада је Путин покушао преко Дерипаске да дестабилизује Ђукановићев режим, на шта је он одговорио тако што је Дерипаски одузео КАП. Дерипаска је онда тужио Црну Гору и изгубио тужбу на међународном суду. Епилог се још не види јасно, мада изгледа да ће Црна Гора ући у НАТО пакт. Чињеница је, такође, да Руси и даље долазе у Црну Гору (не тако масовно као раније), купују некретнине и још увек су најбројнији страни гости. Са друге стране, ситуација око наводног покушаја државног удара у Црној Гори, још више је нанела штету Путиновом режиму и његовим интересима на овом делу Балкана.

Србијом се Кремљ и ових дана поиграва, на најбестијалнији начин. Није то први пут у историји српско-руских односа да руска елита изда Србију.

По пропасти Првог српског устанка Карађорђе је отишао у Русију да моли руског Цара за спас Србије. Можемо да замислимо како је било тешко отићи у Русију пешке, и евентуално понекад на сељачким таљигама. Карађорђе је био шокиран када је на двору схватио да само слуге говоре језиком који је могао пуно да разуме, а да властела говори страним језиком. Многа властела, укључујући и Цара, готово да нису знали ништа од руског, јер су искључиво говорили француски. Писар га је преко попа, који је говорио црквено-словенски, питао који су му захтеви, и предао му одликовање, а онда је Ђорђе преко месец дана чекао да га Цар прими, од јутра до мрака, у истој малој собици на двору. На крају му је било дозвољено да се поклони Цару и целива му десницу. Одмах после тога су он и његов пратилац, Грк Наум, били истерани из двора као пси. А, онда поново тегобан пут за Србију, разочаран и сломљена срца - човек који се никада никоме није понизио, је себе понизио за спас Србије узалуд.

У то време је Милош био српски кнез, али се тешко може рећи да је Србија била ослобођена. Милош је владао селима, а Турци градовима. Београдски паша је позвао Милоша, рекао да има обавештење да се Карађорђе враћа за Србију, и уценивши га рекао: "Ако не убијеш Ђорђа када стигне, и не донесеш његову главу, ми ћемо изаћи из градова и начинити велики зулум!".

Лако је закључити да су Руси јавили Турцима да се Карађорђе враћа у Србију.

Руска властела је хушкала и војно помагала Бугарску против Србије.Тако су руски корумпирани министри и перверзна властела гурнули 1912. Бугарску да без објаве рата упадне у Србију. Бугарска војска је стигла до близу Смедерева, али је Румунска војска упала у Бугарску, опколила Софију и поставила ултиматум Бугарској да се моментално повуче из Србије и потпише мир, који се у историји зове Букурештански мир.

Румунија и Србија су две једине земље на свету, које граниче једна другу, а да никада нису биле у рату. Јосип Броз је хтео да направи и аутономну влашку покрајину у Источној Србији. Власи су то масовно одбили. Најпоштованији Влах међу њима је био мртав после два месеца; УДБА га је убила док је сам орао на њиви.

Дакле, тешко је присетити се догађаја када је руска властела била на страни Србије!

Југословенски комунисти су добили директиву из Москве да не нападају Немце након окупације, јер је СССР имао договор Рибентроп-Молотов о ненападању! Тек када је Немачка напала СССР без објаве рата, комунисти у Југославији су добили директиве да се дигну на устанак.

Пет дана уочи избора у Србији, Владимир Путин је примио Александра Вучића, ''снажно га подржавајући''. Учинио је то искључиво на молбу свог пословног пријатеља Гехарда Шредера, бившег канцелара Немачке који се истицао у бомбардовању Србије 1999. године. Шредер је плаћен од Вучића 250 хиљаде евра, а Путин је желео да учини Шредеру, знајући притом да Русија намерава да згази Србију, да се докаже пред ''западним партнерима'', како то воли да каже руски председник, да не угрожава европске интересе.

Немци имају, једну стару, готово миленијумску изреку „Русија мора умрети - да би ми живели". О чему се ради. Није Хитлер први од рода немачког, односно јеврејског, који је напао Русију. Оквирно рачунајући „Русију" су нападали Теутонски ред, Ливонски ред, пар векова касније Наполеон , хм...Франци и Германи, браћа рођена, а век потом, истина, било је сукоба у међувремену, на Русију креће немачки Други рајх са сестром од стрица Аустроугарском . Ни једни ни други, у томе рату, нису се славно провели. Русија је од прве силес вета, сведена на изгладнелу „Совјетију", а Немачка, истина, поражена од Француске, галантно је пуштена, да са свим својим војницима одмаршира кући, уз мале територијалне уступке, више реда - ради .

И док припрема Србију за покољ, руски цар Путин је бестидан. Присетимо се да је први на окупирано Косово, након агресије НАТО алијансе стигао руски контигент војника који је самовољно дошао из Тузле и заузео приштински аеродром, али је одмах био повучен, а комадант смењен! Кремљ није прстом мрднуо да спречи бомбардовање Србије, због чега је премијер Русије Виктор Черномирдин био пред страшним притиском руске војске да престане да се курва са Западом, нарочито од стране генерала Ивашова.

Кремљ је са Србијом сарађивао само из нужде! Купио је НИС јер је био уврен да ће се изградити Јужни ток. Неке веће заинтересованости за улагања у Србију Кремљ није имао, нити је притискао Србију због тога. Кредит од 800 милиона долара за изградњу инфраструктуре - пруга Русија је одобрила Србији, чија владајућа елита није кредит повукла, јер није имала идеју на који начин да га покраде.

Иако је то унутрашње питање Русије, треба се подсетити да је Кремљ довео и Русију у врло тежак положај. Владимир Путин и његов партнер Дмитриј Медведев сатрли су Русију. Омогућили су олигарсима да из Русије заувек изнесу више од 3.000 милијарди долара у стране банке, директно служећи непријатељима Русије. Партнери Путин и Медведев су разорили социјални систем у Русији, доводећи у стање пуког преживљавања скоро једну трећину становништва. Социјалне разлике у Русији су највеће на планети! Партнери Путин-Медведев држе у рукама највеће државне компаније које им служе као краве музаре. Просечан живот Руса је врло кратак. Русија се налази на 153 месту у свету, иза Хондураса, па животном веку својих грађана!

Русија је опкољена, НАТО је на њеним границама, уз пуну сагласност овог пара. Подсетимо да је Путин за време свог мандата сменио више од 200 генерала, који су дизали глас. Посебна дрскост ових двојице, била је постављање за министра одбране Анатолија Сердјукова. Руски медији наводили су да Сердјуков, који је некада радио као продавац намештаја, за своју политичку каријеру може да захвали свом тасту, Зупкову, једном од најмоћнијих људи Русије.

Руски председник Владимир Путин сменио је 07.11.2012. 12 министра одбране Анатолија Сердјукова јер је преко фирме „Оборонсервис", која се налази под контролом његовог министарства, учествовао у проневери државне имовине вредне око 100 милиона долара! Да скандал буде већи, кад је руска полиција дошла да претресе стан једне од челница компаније, Јевгеније Васиљеве, врата им је отворио управо Сердјуков, за кога се испоставило да је њен љубавник. Сердјуков се сумњичи да је преко „Оборонсервиса", државне фирме која се бави снабдевањем војске, продавао војну имовину - некретнине, земљиште и деонице фирме - по нереално ниским ценама и тако, како се верује, нелегално присвојио милионе. Смењен је, јер је таст био више него бесан на зета. Јер је његову породицу изложио јавном понижењу.

Руско тужилаштво објавило је да су током претреса стана Јевгеније Васиљеве запленили важна документа, 75.000 евра у готовини, вредан накит и уметничке антиквитете. Припрости руски министар одбране био је под најдиректнијом Путиновом заштитом, јер му је љубавница била сестра његовог партнера Медеведева.

Колику штету је министар нанео одбрамбеној моћи Русије није тешко израчунати. Он је понижавао генерале, пилоте, команданте елитних војних јединица, распродавао државне тајне. Тек када је армијски врх одлучио да га ухапси, Путин је био приморан да га смени. Тешка срца!

Руски председник је човек који је издао сваког са ким се руковао! Папа Фрања га је два пута примио и молио да заштити хришћане у Сирији и другим деловима света, али је овај потуљени човек само климао главом.

Већина руских министара које је он постављао, постали су огорчени противници његове политике, увидевши да он ставља омчу Русији око врата. После победе левице у Грчкој, Ципрас је одмах оделетео у Москву, али га је Путин хладно примио, да се не замери Меркеловој, која је понизила Русију увођењем санкција и тешким срамоћењем руског народа. Како се Сирија провела под ''Путиновом заштитом'', најбоље је објаснио недавно државни секретар САД-а Рекс Тилерсон, рекавши да Русија нема снаге да помогне Сирији! А Рекса Тилерсона Путин је одликовао високим орденом.

Русија покушава да пружи уточиште Александру Вучићу, преко Белорусије, којом такође влада диктатор Александар Лукашенко. И док је разорена и опкољена Србија на мети хијена из Немачке, без иједног савезника, руски председник Србију нуди, као на тацни, Меркеловој, уверен да ће му се она, ако победи, поново осмехнути.

Руски председник је лажним обећањима војне помоћи Србију учинио голоруком, без икакве способности да се брани. А, примио је Вучића уочи избора, да му понуди заштиту (јер диктатор је диктатору мио, ма одакле био), да би послао Русима поруку како ''брине о православној браћи". Ипак, треба истине ради рећи да у Србији Руски дом културе и друге организације доприносе снажном продубљивању руско-српских односа.

Генерал Леонид Решетњиков, доскорашњи директор Руског института за стратешке студије, кога је Путин сменио због критике црногорског председника Ђукановића, изнео је разочарење руском политиком на Балкану, мислећи на Кремљ, јер руске компаније у Србији и Бугарској нису помагале проруске медије и интелектуалце, већ оне који су отворено хушкали против Русије. Такво мишљење о политици Кремља имају и руска академија наука и војно-обавештајна заједница, која је свесна да их Кремљ опкољава и враћа у Азију.

Нема сумње, Кремљ је прво растурио Србију, а данас нас је понудио Меркеловој, као дезерт, да нестанемо са земљописне карте. Рат на Балкану је неминован, а Србија је ненаоружана, гладна, гола и боса, у лажној нади да ће је Русија заштитити. Проћемо исто као и Макдонија, коју је ''Русија подржавала'' .

Ипак, погледи већина грађана Србије и даље су упрти ка Москви, јер смо поново остављени на цедилу. Без иједног савезника. Сурова је то истина, али се не треба заваравати. Спаса нам нема, преживети нећемо.

Извор:

magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=388&cl=07

Vencislav Bujic

Related Articles

Leave a Reply

Close