Игор Стрелков о бедном стању Руске војске у Сирији

Игор Стрелков о бедном стању Руске војске у Сирији

Игор Стрелков о бедном стању Руске војске у Сирији

Стрелков о правом стању ствари на фронту у Сирији. О деморалисаности руске војске. Колико руски војници зарађују у Сирији и да ли стварно добијају те новце? Зашто руски војници дезертирају, и зашто не желе да се врате? Шта се дешава са рањеницима? Ко пуца војницима у леђа на ратишту? Зашто Стрелков сматра да руски добровољци не треба да иду у Сирију?
Следи превод поруке Стрелкова од 24 маја, а уједно да изнесемо још један доказ да Српска војска мора само са НАТО савезом заједно да се бори против терориста у Сирији и другде у свету:

Мало "свежих" новости о садашњем стању "Вагнера" (Руска Приватна Војна Фирма "ПВФ" - прим. прев.) у Сирији (да уразумим оне који размишљају да се продају као плаћеници). Информација је из првих уста од човека који тек што се вратио из Сирије.

  1. Све "бајке" које прича Борис Рожин о величанствености Сиријске Арабске Армије (САА) при одбијању напада на град Хомс и контранапада потпуно игноришу учешће "Вагнера". А та ПВФ је имала веома озбиљну улогу током контранапада и имала је велике губитке. Како каже један од извора - "код Хомса су ратовали само ми (Вагнер) и "Хезбола".
  2. У вези великих губитака све је озбиљније одбијање многих искусних бораца да се врате у Сирију на нове рокове. Везано са тиме, задршка у мењању на нове војнике достиже чак 3 месеца. Као друго, прошли "елитни кадрови" су се истрошили, тако да сада врбују било кога ко хоће да се заврбује, измећу осталог и алкохоличаре, наркомане, и сличну публику. А то се негативно одражава на мотивацију осталих.
  3. Нагло се погоршало снабдевање. Као што каже један човек одатле: "сада је све као код нас (на Донбасу) у 2014 години. Добијамо РПГ-18 (ручни бацачи ракета) који не раде, зарђалу муницију, стару униформу и опрему, и бљутаву храну.
  4. Лако рањене уопште не евакуишу у позадину - на лицу места им ставе шавове, и ако је неопходно, оставе их на неколико дана да се одморе, и онда их врате у јединицу. Евакуишу само тешко рањене, али однос према њима је "игнорисање" - код озбиљних рањавања секу им руке и ноге чак и онда када је могуће да их сачувају током нормалног лечења.
  5.  Упркос повећане наднице - до 260.000 рубаља месечно (око 4600 долара - прим. прев.) - исплаћују их нередовно. Ако су раније варали на премијама, сада могу да преваре чак и на пола суме која је указана у уговору.
  6.  Масовно дезертерство - тек придошли у Сирију који погледају около и схвате где су дошли - цепају уговоре током првих дана. Опет, по речима човека, неки пут чак половина из придошлих одлази одмах назад, ниједан пут не учествовавши у боју.
  7.  Руско војно особље који су по службеној дужности приморани да се боре у Сирији (то јест, не они дебели пуковници који се у великом броју крију по штабовима у Русији) сматрају да ми "немамо шта да радимо у Сирији". Они не верују у успех рата, а наши губитци су превише озбиљни.

П.С.
Мој извор се, на жалост, враћа у Сирију после лечења. Такав је човек.

Још по нешто из прича одатле: борбена способност САА је на веома ниском нивоу. Своју војску попуњавају из редова противничке војске који су се предали, али њихова борбена способност је "испод нуле" - то јест, они уопште не желе да ратују (има много оних који беже назад), своје војне команданте убијају тако што им пуцају у леђа, али зато увек траже добро снабдевање и исхрану.

Превео:
Венцислав Бујић
28.05.2017

Vencislav Bujic

Related Articles

Leave a Reply

Close