Извештај са протеста у Београду

Извештај са протеста у Београду

Извештај са протеста у Београду

Протест у Београду против додељивања дипломатског статуса такозваном Руско Српском Хуманитарном Центру у Нишу. Иако делимично неуспео, протест је ипак донео резултат и закључке. Да ли БИА има утицаја на прозападне НВО и на про-Кремљовске групе? Нико од позваних медија и организација није дошао да прати или подржи протест. Ко је наjпрофесионалнији а ко најнепрофесионалнији медиј? Кремљу не одговарају протести у Србији. Постоје ли стварно независне НВО и организације у Србији?

Иако аутор извештаја тренутно поштује 40 дана рок од смрти блиске особе, овај извештај ће бити пуштен у јавност јер она то очекује. Исто као што је морао да се одржи и давно најављени протест поводом намере Владе Србије да додели дипломатски статус такозваном "Руском хуманитарном центру" у Нишу.

Почнимо од почетка. Организатор протеста Венцислав Бујић је уредно пријавио протест још крајем јула 2017 године. Дана 6 септембра 2017 године, рано ујутро организатор долеће у Београд авионом из Беча и на аеродрому Никола Тесла на пасошкој контроли га зауставља полицајац на шалтеру, и каже да "другови из БИА хоће да доћу да поразговарају са вама". После сат времена чекања стварно долазе два човека који се представљају да су припадници БИА, уводе организатора у канцеларију која очигледно припада шефу полиције на пасошкој контроли у аеродрому.

На питање организатора протеста да ли та двојица имају писмени налог за информативни разговор, један од њих одговара да ако он тако жели онда ће прво морати да га ставе на 2 дана у притвор у аеродрому а после тога на још 30 дана, и то заједно са најгорим криминалцима, терористима. Организатору протеста се таква идеја није допала а тим пре што је морао и на сахрану која се одржавала сутрадан.

Сараднике БИА је интересовало да ли неко стоји иза Фондације СЕАС, да ли је неко плаћа, издаје налоге за рад, на шта је наравно било одговорено негативно, јер то и јесте истина. Такође их је интересовало зашто је организатор протеста "променио политички правац", то јест наводно је до пре неко време био русофил а саде је за НАТО и ЕУ. Било им је одговорено да је организатор одувек, од почетка 90их година прошлог века био са демократском опозицијом, са СПО, касније са Грађанских Савезом Србије током протеста коалције Заједно зими 1996-1997, те да је одувек иступао са савез са НАТО и ЕУ, на јесен 2000 године је био суорганизатор протеста против изборне крађе Слободана Милошевића у Њујорку, те да би они као сарадници БИА то ваљда требали да знају, а да се кратак период дружења са "русофилима" брзо и завршио.

Даље је предложено организатору протеста да обавештава ко и колико ће да дође на протест, међутим, то је било неприхватљиво јер би то значило неку врсту цинкарења. Сарадници су објаснили да је то потребно да не би дошло до великих нереда и туча на протесту - на пример, ако дође амбасадор једне од великих западних земаља да подржи протест да би они могли да припреме неопходно обезбеђење јер би агресивно расположених русофила могло бити много - што је и логично, у принципу. Такође, сарадници су објаснили да је то у реду, да и многи чланови разних НВО причају са њима, на пример, једна свима позната НАТО лобисткиња наводно редовно седи и прича са њима.

Лични утисак организатора протеста јесте да су сарадници били про-Кремљовски оријентисани, иако су они више пута наглашавали да су они неутрални. Та неутралност се наводно изражавала и кроз њихов став да је расположење народа у Србији такво да је рано говорити о НАТО чланству, али да је чланство у ЕУ сасвим могуће и да је прихватљиво говорити о томе.

На крају су сарадници објаснили да је разговор посвећен и безбедности самог организатора протеста, те да се они морају бринути и о томе такође. Да не дужимо даље причу о разговору са сарадницима БИА јер то није једина тема о протесту а нити је најзанимљивија. Разговор је трајао скоро два сата, после чега је организатор протеста пуштен да изађе из аеродрома, а претходно су му проверили кога је све звао телефоном док их је чекао сат времена.

После изласка из аеродрома, буквално после само пар сати, организатора протеста је звао представник полицијске управе у Булевара Деспота Стефана, замолио је да се сретну и договоре око организације протеста, јер је он одговоран за ред на таквим догађајима. Сусрет је протекао у добронамерној и пословној атмосфери.

Дан протеста се приближавао. Наручили смо плакат са натписом "Не дипломатском статусу Руском центру" величине 2 са 1 метар, а такође смо купили заставу Републике Србије. Али, најзанимљивији део тек предстоји.

Венцислав Бујић са заставом Републике Србије током протеста на тргу Републике, 09.09.2017

Оно што је уследило на протесту јесте стварно занимљиво - наиме, нико од позваних није дошао, нити такозвани независни портали, нити представници разних организација.

Били су позвани новинари из БИРН (BIRN - Balkan Investigative Reporting Network) који су чак започели интервју са мном али су га изненада прекинули, била је обавештена и позвана редакције Радио Слободне Европе у Србији (RFE), позвани су сарадници портала European Western Balkans (Европски Западни Балкан) у Београду, контактирани су представници покрета ПОКС и иницијативе "Не Давимо Београд" али они су рекли или да нису сигурни да ће моћи доћи на протеста због недостатка времена, али да генерално узевши они подржавају идеју протеста. Директор организације "CGS" Дејан Милетић не само да је био заинтересован за протест, него је изразио жељу да говори на протесту и рекао је да ће довести своју екипу, чак је означио да му се свидела објава о протесту на Фејсбуку, међутим, непосредно пред протест он је "заћутао" а на протесту се није ни појавио. Милетић је касније објаснио да је договор био да се и његова организација води као организатор, али, он није био ни присутан када је протест и званично регистрован у полицији - ипак, онај ко региструје протест тај и сноси одговорност и води се у документима као такав. Осим тога, и трошкови око организације су пали искључиво на организатора Венцислав Бујића и нико није изразио жељу да их подели.

Не знам има ли одсуство позваних лица на протест некакве везе са горе поменутим сарадницима БИА, али остаје чињеница да нико од њих није дошао нити се одазвао на позив.

Једини позитиван изузетак што се тиче новинара јесте агенција ФоНет (FoNet), троје сарадника те новинске агенције су сликали и узели краћи интервју од организатора протеста Венцислав Бујића. ФоНет се показао као исправан и једини пример часног и истинитог новинарства, као агенција која је стварно независна и поштена.

Као пример најнепрофесионалнијег одговора новинара мислим да се може навести одговор новинарке из Републике Српске из агенције Виком (Vikom RTV), уосталом, погледајте и сами одговор и процените:

Одговор новинарке из Виком ТВ, 08.09.2017

Осим Венцислав Бујића на протесту је био и Милош Ињац који је помагао око логистике и безбедности.

Али, окупљени око организатора који је са заставом стајао у подножју споменика кнеза Михаила је била друга публика, публика која је била крајње негативно расположена према идеји да се Руском центру у Нишу не додели дипломатски статус. Та мала група коју је предводио извесни Сима Радовановић је бројала око 7-8 људи - судећи по признању самог Симе на видео снимку који је емитовао уживо на Фејсбуку. Интересантно је да је Сима додао да "њих има око 20 заједно са припадницима полиције који су ту да чувају протест". Неколико људи из Симине групе је стајало близу организатора и довикивало на сав глас да је он издајник, плаћеник Америке, да није добро дошао у Србију, да не сме да маше заставом Србије и тако даље. Симина група је касније писала на Фејсбуку да је на плакату било "исписано величање убицама Милице Ракић" - што је обична лаж као што можете и сами да се убедите. На приложеној слици се види да на плакату пише "Не дипломатском статусу Руском центру". Јасно је да је тако непријатељска атмосфера коју је створила Симина група утицала да се нико од грађана не приближи протесту.

Због недостатка људи на протесту било је немогуће да се плакат развије пуном дужином и да се носи или једноставно држи, зато смо само прислонили плакат уз споменик кнезу Михаилу и сликали, а после смо смакли плакат и савили га.

Недостатак људи и немогућност да се плакат рашири и носи су навели организатора да прекине протест ту на Тргу Републике, уместо да се пешке прошета до зграде Владе Србије и до зграде Руске амбасаде, те је протест и званично завршен у 17:30.

Закључак из свега изложеног јесте да специјалне службе Србије имају већу извршну власт него што им званично припада. Даље, јасно је да је Српско друштво подељено, несложно, и да се приклања личностима а не идејама, да појединци из разних организација више пазе на своју корист него на добробит друштва у целини. Јасно је и да неко у власти Републике жели да користи повластице и лагодности које пружа Европска Унија али да нипошто не жели да део сигурности и безбедности буде у рукама НАТО савеза. Препорука је да је за Републику Србију ипак боље и безбедније да се побрине да укине корупцију, да обезбеди стабилност и безопасност кроз директно, убрзано прикључивање НАТО савезу, а тек онда да се прикључи и Европској Унији. На тај начин би се постигла стабилност на целом Балкану на дуга времена.

 

Извештај приредио:
Венцислав Бујић
16.09.2017

 

Vencislav Bujic

Related Articles

Leave a Reply

Close