Како је Руска влада преварила Србе на Косову 1999 године

Како је Руска влада преварила Србе на Косову 1999 године

Како је Руска влада преварила Србе на Косову 1999 године

Руски званичници су вероватно размишљали - Српске наивчине је лако намагарчити, успећемо у превари - и за чудо, успело им је. Тог 11 Јуна 1999 године, касно увече, колона разних Руских возила је ушла у Приштину после дугог пута из Босне и Херцеговине, преко Београда.

Колона Руских возила је у ствари био мали батаљон, 8 оклопних транспортера и 8 борбених возила пешадије, 12 камиона са опремом, и 70 Руских војника - ништа више. Кап у мору неопходном да се стварно заштити не-Шиптарско становништво на Српском Косову и Метохији. За разлику од њих, НАТО савез је планирао да пошаље на Косово чак 50.000 (педесет хиљада) људи да чува ред и мир.

Мистерија слања малог броја људи од стране Русије више и није мистерија - јер сада је јасно да је Руска влада у Кремљу у ствари имала само намеру да на не-Шиптарима, то јест Србима, на Косову, да лажну наду да ће бити заштићени. Управо тако, да им да лажну наду, да им да илузију, да ето, иде "моћна", "братска" Руска војска, те нема никакве опасности по не-Шиптарско становништво.

А опасност је стварно постојала, напетост се осећала у ваздуху, а нарочито после повлачења Југословенске армије са територије Косова и Метохије. Јер, сагласно Кумановском споразуму, Југословенска армија је морала да се повуче, и повукла се. Повукла је и наоружање.

И шта би било са стотинама хиљада Срба, Цигана, и других, јер, знало се да сада Шиптарске банде имају и оружје и финансије, а као најважније, имају "отворене карте", то јест, могли су у било које време да упадну где год то пожеле. Ситуација је стварно била напета, неизвесна, опасна.

Многи не-Шиптари, то јест, Срби, Цигани и други, су озбиљно размишљали да напусте Косово и Метохију, те да се повуку у ужу Србију. То би био масовни излазак народа, нешто као што се десило у Српској Крајини, у Хрватској, само неколико година пре тога - у августу 2005 године преко 250.000 (двеста педесет хиљада) Срба је морало да напусти, да буквално бежи из Српске Крајине, а оцењује се да их је неколико хиљада Срба било побијено јер нису успели побећи од Хрватске војске.

Значи, са једне стране имамо ситуацију када је Српски народ изненада напустио своја вековна огњишта - Српска Крајина у Хрватској, и чим су напустили одмах је престао такозвани "замрзнути конфликт" - а то никако није одговарало Руској страни. Руска страна буквално "живи" од разне врсте сукоба, и највише им одговара да они остану "замрзнути", то јест да представљају отворену рану која вечито крвари.

Са друге стране, Руска влада је видела да се почетком јуна 1999 године у Косово у Метохији стварају слични услови, те да је Српско становништво, и остало не-Шиптарско, спремно да нагло напусти Косово и Метохију - а то би за Руску страну поново значило губитак још једне зоне "замрзнутог конфликта". Такав развој ситуације никако није одговара господарима из Кремља.

Да би на неки начин спречили Србе и друге не-Шиптаре да напусте Косово и Метохију, Руска страна се одлучила на још један, подмукао, подли трик, на превару. Решили су да "успавају" Србе на тај начин што су послали "братске Руске војнике" да их "чувају".

Српски народ је био још једном преварен у том кобном по нас, 20-ом веку. Руска малобројна возила са само 70 војника су ушла у Приштину, гомила Срба, Цигана и других их је дочекала са радошћу, цвећем и осмесима на лицима, са Руским заставама, а нашла се и застава Совјетског Савеза. Деца су носила плакате "Остајем овде".

Радост и весеље је разбила напетост. Људи су одлучили да остану на својој земљи, у својим домовима. Мислили су да су сада сигурни, али, били су преварени, јер такозвана браћа из Русије су се брзо повукла, одиграли су своју улогу. После су почели прогони, малтретирања, и на крају су, буквално један по један, преживели Срби ипак почели да одлазе са Косова и Метохије.

Уосталом, нису ти Руски војници криви, јасно је да одговорност лежи на групи из Кремља. Олигархија из Кремља је за своје потребе обезбедила још много година зону "замрзнутог конфликта". Постигли су свој циљ. Али, постигли су га на нашу штету, на штету Шиптара, на штету целе Европе. Сада је Балкан поново "буре барута" које само што није експлодирало.

Погледајте само Руску штампу од пре пар дана - једва скривају своје незадовољство што се није десило нешто много горе на северу Косова и Метохије, у Косовској Митровици, приликом илегалног хапшења Марка Ђурића од стране Шиптарских терориста преобучених у полицајце. Руској страни стварно одговара конфликт.

Да ли ће Српски народ преживети, то је још увек велико питање. Судбина Курда нам постаје све ближа и ближа. Јасно је да је 20-и век, па и почетак 21-ог века, био суров према том народу. Али, што се каже "ко умије њему двије" - тако би и Српски народ требао да пронађе у себи допунску вијугу у мозгу, да би "умијео". Када буде "умијео", онда би уместо да буде вечити губитник, да губи и расипа на лево и на десно оно што су му прародитељи крвљу и знојем зарадили крајем 19-ог и почетком 20 века, постао би победник. Ако ништа друго, престао би да буде поражен, и уз то да слави те поразе.

Најгори је непријатељ онај који се прави да је пријатељ, па онда ти "забије нож у лећа", то јест, изда те онда када то најмање очекујеш.

Руска страна је највећи непријатељ Српства, јер је лажни пријатељ.

 
Венцислав Бујић
29.03.2018

Vencislav Bujic

Related Articles

Leave a Reply

Close