МОСКОВСКИ ДАНИ, или, постали смо само гамижући мрци, уклете сенке свих њихових московских дана

МОСКОВСКИ ДАНИ, или, постали смо само гамижући мрци, уклете сенке свих њихових московских дана

МОСКОВСКИ ДАНИ, или, постали смо само гамижући мрци, уклете сенке свих њихових московских дана

Чланак Николе Самарџића са нашим коментаром о владавини Дубоке Државе у Србији. Преузето из листа Danas, 18 маја 2018.

Тито је 1968. исправно поступио кад се оглушио о захтеве демонстраната који су позивали на рушење привредних реформи и ресовјетизацију Југославије.

Кад је проценио да ће економске и друштвене промене угрозити политички поредак сам је, 1972, зауставио реформе. У току политичке регресије која је наступила ЈНА је постала део политичке структуре, нека врста 7. или 9. републике. У контексту Устава 1974, била је то компензација за асиметричну федерацију којом је Србија постајала незадовољна. Цену те компензације, и незадовољства, прескупо смо платили, и даље је плаћамо.

Делом ослоњена на паралелну власт коју је Добрица Ћосић развијао пошто је најурен из естаблишмента, генерација ’68. давала је легитимитет Милошевићевом режиму и из власти и из опозиције. Након пада режима успоравали су реформе и релативизовали криминално наслеђе комунизма и национализма. Једни су гурали Милошевића у рат, други из рата. Њихова јадна наука и још јаднија литература могли су заварати све оне који нису били довољно свесни, понекад ни опрезни, те огромне социјалне интелигенције и манипулативних способности. Режим је 2000. пао у изливу политичког и социјалног незадовољства које није оспоравало оправданост злочиначке и лоповске политике. Уместо суштине, био је споран неуспех Милошевићеве политике. Шездесетосмашко-ћосићевска клика организовано се противила уласку у капитализам и институције развијеног света, и усвајању начела либералне демократије. Убиство премијера 2003. искористили су како би преузели систем којим су руководили Коштуница, Тадић и Дачић. Кад смо формирали ЛДП 2005. упозоравали смо да је ДС Драгољуба Мићуновића, Соње Лихт (који су недавно подсетили на своју ’68), академика, попова и свих њихових пулена само средство у одржању поретка лажног плурализма, корупције, пренемагања, грантова, лажних реформи и изолационизма. Шездесетосмашка чаршијска клијентела распојасала се по медијима, управним и надзорним одборима и државним буџетима. Огрезла у корупцији и лажи (и Европа и Косово, и Запад и Исток), ДС није била у стању да служи ни својој скривеној улози очувања хијерархије окоштале у комунизму и национализму. Зато се дезинтегрисала 2012. И зато ће бити неуспешна без обзира на личност која буде преузела лидерство. Козарачко коло Маоиста, Полпотоваца и неостаљиниста усисало је актуелну и будућу енергију, снагу и идеју сваке опозиције која нуди визију отвореног, слободног и функционалног друштва.

Шездесетосмаши су, са шешељевцима, поново и у власти и у опозицији, или ту негде. Сви други као да не постоје.

Развијене европске државе искористиле су идеолошки, политички и етички неуспех шездесетосмашке побуне, али уважавајући поруке о личним слободама и ванинституционалној демократији. Круна успеха либералне демократије били су пад комунизма и европско уједињење. Пробијајући границе тоталитаризма, либерална демократија је, међутим, успорила управо на тим границама. На другој страни, Србија се заглавила на једној од истих европских граница. Погранично, привремено стање нам уништава животе. Још једном преживљавамо све наше заблуде. Зато смо само гамижући мрци, уклете сенке свих њихових московских дана.

преузето са:

danas.rs/kolumna/nikola-samardzic/moskovski-dani-2/

 

КОМЕНТАР СЕАС:

Сасвим је очигледно да у Србији влада "Дубока Држава", то јест држава у држави. Јасно је да је та "држава у држави" гадно и опасно про-Руска, а боље и тачније речено да је про-Путинова, про-Кремљовска. Само тако се могу објаснити неке ствари које на први поглед изгледају веома чудно и неприродно.

Садашња влада нема везе са том "дубоком државом", она може само да буде њен (не)свесни играч. Спољна власт је оно што се званично приказује, а Дубока Држава је нешто много дубље. Укоренила са као коров у Србију и прави чуда, ради шта хоће и како хоће, и шта је људско и шта је нељудско. Али, све су јој работе јалове, ништа јој се не исплати. Међутим, дубоку државу то и не интересује, њу не интересује пропадање државе. Њихове стране менторе, оне из Кремља, уопште не интересује пропаст Југославије, уосталом, они су је изазвали, њих не интересује пропадање Србије и других бивших Југословенских република. Њих не интересује ни пропадање народа, нити сиромаштво, нити болештине, ништа их не интересује.

Никола Самарџић је генијално написао: " Зато смо само гамижући мрци, уклете сенке свих њихових московских дана". Додаћемо - за сву беду, несрећу, пропасти, распадања државе и грађанске ратове, за сво бежање младих и средњих па и старих из државе у иностранство, за све изјаловљене наде, за све неостварене снове... за све то можемо да се захвалимо само "московским друговима". Нису оставили Југославију на миру у 20 веку, била им је као кост у грлу. Конкуренција. Самлели су је, малтене до крају се је самлели. Док је и даље мељу и ломе, имају толико дрскости и нељудскости да нас уверавају "да су нам они добронамерна браћа".

 

 

Венцислав Бујић
19.05.2018

Vencislav Bujic

Related Articles

Leave a Reply

Close