Шокантно истраживање о Руским службама - Никита Минин шеф Едуарду Шишмакову?!

Шокантно истраживање о Руским службама - Никита Минин шеф Едуарду Шишмакову?!

Шокантно истраживање о Руским службама – Никита Минин шеф Едуарду Шишмакову?!

Шокантно истраживање Руског истраживачког часописа The Insider о умешаности Руске службе ГРУ у организацији пуча у Црној Гори са најновијим открићима - директор Руске агенције за осигурање Никита Минин је руководилац Едуарду Шишмакову и Владимиру Попову?! Како су и где Руске службе врбовале Српске "добровољце" за плату од 10 хиљада долара месечно, за рат у Украјини и за дестабилизацију Црне Горе?

У последњем делу нашег истраживања, већ смо разговарали о томе како су Руске тајне службе, користећи ратне плаћенике са искуством ратовања на Донбасу, Украјина, покушали да организују државни удар у Црној Гори, како би се спречило улазак те земље у НАТО. 16 октобра 2016, на дан парламентарних избора, двадесетак завереника из Црне Горе и Србије морали су на дан избора да упадну на територију Парламента преобучени у полицајаце, да изведу напад на мирне демонстранте окупљене испред њега, и користећи као изговор напад на демонстранте да се преузме парламент и да ухапсе (а можда и убију ) премијер-министра Црне Горе. Након тога, планирано је да власт преузме Демократски Фронт - позната анти-НАТО и про-руска партија. Црногорске власти су ухапсиле 20 особа и изјавиле су о 50 пронађених пушака, 50 пиштоља, а касније 24 октобра, Србија је ухапсила три грађанина Русије, код којих су - према Српској полицији - откривене лажне униформе Црногорске полиције, 122.000 евра у готовини и опрему за шифроване телекомуникације. Међутим, ухапшене Русе Србија је предала Москва убрзо након неочекиване посете Београду главног руководиоца Руских служби безбедности Николаја Патрушева.

У почетку су податци истражитеља Црне Горе били основани на исказима два главна оптужена: Мирка Велимировића (који се предао властима и почео да сведочи 16 октобра) и националисте Александра Синђелића који је у то време предводио про-Кремљовску организацију Српски Вукови и који је ратовао у Донбасу. Синђелић је притворен на основу исказа Велимировића који је указао на њега као на човека који га је упослио за набавку оружја и да учествује у упадању у зграду Парламента током предизборне ноћи.

Према сведочењу Александра Синђелића које је објавила канцеларија Црногорског тужилаштва, њега су контактирали "руски националисти" које је претходно упознао када се борио на страни сепаратиста у Донбасу током 2014-2015 године. Он се састао са њима у Москви 26 септембра 2016 године у "луксузним апартманима". Ти "националисти" су се представили као Едуард Широков и Владимир Попов, и било је јасно да раде у служби безбедности. Управо та двојца су му описали горе поменути план за насилну промену власти у Црној Гори, а све за циљем да се спречи улазак те земље у НАТО (тај план се свидео Александру Синђелићу као убеђеном противнику НАТО-а). У првој фази операције Синђелић је добио више од 200.000 евра у готовини. Синђелић је изјавио у суду да му је лично Шишмаков купио авио карту за Москву и срео га је одмах по изласку из авиона на писти, да не би пролазио пасошку контролу, тако да не остану трагови боравка Синђелића у Русији. У исто време Широков је имао код себе архитектонски план зграде Црногорског Парламента, на коме му је показао како да се изврши преузимање те зграде.

У претходном делу истраге коју је спровео "The Insider" заједно са "Bellingcat" успели смо да откријемо да је Едуард Широков (право име Шишмаков) студирао на Војно-Дипломатској академији Министарства одбране Руске Федерације (на слангу ГРУ службе - "конзерваторија"), која је специјализована за обуку војних дипломата (аташеа) и припадника војне обавештајне службе. Касније је служио као поморски аташе у Руској амбасади у Варшави, одакле је протеран 2014 јер је покушавао да врбује потпуковника Пољске војске. Упркос том неуспеху, он 2016 године добија нови пасош на друго име (Широков) и са овим пасошем се упутио у Србију. Тамо је поново доживео неуспех, али овај пут у вези са операцијом у Црној Гори. Тужилаштво Црне Горе је доста брзо успело да делимично потврдити исказ Александра Синђелића, међу доказима је била и објављена слика састанка Синђелића и Шишмакова у парку у Београду.

Грешка агента. Како је агент ГРУ Шишмаков "сам провалио своју канцеларију".

Шишмаков наставља све да одриче све оптужбе, а у децембру 2017 годне послао је Тужилаштву Црне Горе објашњење зашто је себе називао Широков и инсистирао је да је срео Синђелића у Московском музеју 2015 године, а затим да га је срео само још један пут у Београду, да би се "обратио њему да га замоли да пружи помоћ у вези организовања разговора са лидерима Четничког покрета у Србији", и наводно је њему тај сусрет био неопходан за њега да би написао научни чланак:

 

Прича о "научном чланку о четницима" је очигледно била потребна Шишмакову да некако објасни његове заједничке слике са Синђелићем у Београду (види испод), али Тужилаштво поседује много озбиљније доказе за које Шишмаков не би могао да смисли неку причу за оправдање. Један од таквих доказа јесте пријем новца који је Шишмаков послао Синђелићу - ради се о износу од 800 долара које је послао 25 септембра 2016 године - мање од месец дана до Парламентарних избора у Црној Гори. Према податцима Тужилаштва, тај новчани пријем је само мали део опште суме од скоро 300.000 долара који су били намењени за остваривање државног удара.

Едуард Шишмаков и Александар Синђелић у парку у Београду

Едуард Шишмаков и Александар Синђелић у парку у Београду

Ево и скениране упутнице са пријемом новца преко Вестерн Унион-а (Western Union) из предмета. Пажљиво погледајте адресу пошиљаоца - "Москва, Хорошевское шосе, 76". Та адреса је одлично позната читаоцима The Insider из истраживања о срушеном авиону Боинг МХ-17, јер на тој адреси се налази седиште ГРУ (Руска тајна служба).

Упутница пријем новца

Али то су податци истраге Црне Горе, шта ако су измислили доказе? Међутим, Амерички ФБИ (FBI), је на захтев званичних органа Црне Горе проверио да ли је уопште постојала таква уплата и пријем новца, и добили су потврду од Вестерн Униона - уплата у износу од 850 долара (од чега 50 - комисија) је извршена преко Руске банке "Форабанк". Ево сканиране уплатнице са потписом Шишмакова који је истоветан са потписом у његовом пасошу:

Уплатница из Москве

Ево и скенираног документа из банке "Форабанк" који потврђује ту уплату:

Потврда уплате из Московске банке

Да ли је неко могао лажно да се представити као Шишмаков те да фалсификује његов потпис? Тешко. По правилима Вестерн Униона за слање новчаних средстава потребно је показати пасош, тако да нико осим лично Шишмакова није могао да обави ту уплату, као и да нико осим њега није могао да укаже у пољу "адреса пошиљаоца" адресу седишта ГРУ.

Постоји још неколико докумената који указују на то да је Шишмаков лагао у свом исказу. На пример, извод из Booking.com (онлајн посредник за изнајмљиваље смештаја), који указује да је Шишмаков имао резервацију од 2 до 9 октобра 2016, то јест, само за неколико дана пре планираног државног удара, у хотел Ле Петит Пиаф (Le Petit Piaf) у Београду. Међутим, у исказу он тврди да је био у Београду у другој половини октобра.

Потврда резервацие из хотела у Београду

Важно је напоменути да приликом резервисања собе на Booking.com Шишмаков наводи да ће платити кредитном картицом фирме, јер ће бити на "службеном путу", али у свом исказу он наводи да је путовао у Србију у чисто приватне сврхе:

Резервација хотел у Београду

 

Агенти, али не за послове осигурања. Владимир Попов и Никита Минин.

Телефонски број који је наведен у хотелској резервацији Шишмакова / Широкова не припада њему, него припада бившем руководиоцу Одељења за саобраћај осигуравајућег друштва "Росгосстрах" Никити Минину. И то није грешка, јер како је установио The Insider, Никита Минин који иначе често даје интервјуе као стручњак за осигурање, такође је стварни службеник ГРУ тајне службе.

Штавише, Владимир Попов који такође фигурира у судском случају терора на дан Парламентарних избора, и кога Црна Гора потражује преко Интерпола, исто тако ради под видом агента за осигурање, и у часопису "Морско осигурање" где је Никина Минин главни и одговорни уредник. По сазнању The Insider, и Попов и Минин су били у граду Одеса, Украјина, у јануару 2014 године, непосредно пре почетка свима познатих догађаја (про-Руских протеста).

Никита Минин

Никита Минин

Према званичној биографији Никите Минина, он је рођен 1976, а 1997 је дипломирао је на Академији за финансије при Влади Русије, по специјалности "Светска економија". Од 1996 до 2007 године радио је у осигуравајућој фирми "Ингосстрах", од 2007 до 2015 године као руководилац Одељења за транспортно осигурање "Росгосстрах". У овом тренутку он је званично - оснивач и генерални директор агенције за осигурање "Наутилус". Личи на досадну и обичну биографију агента за осигуравање, из које се једино издваја његово чланство у удружењу војних диверзаната "Савез диверзаната Русије".

У разговору са The Insider, Никита Минин је потврдио да Владимир Попов ради у његовом часопису, штавише, потом је изјавио да је он лично послао Попова у Србију:

"У 2016. години, у нашем часопису, између осталог материјала (укључујући и историјског карактера) објављен је његов чланак о учешћу Српске Речне флотиле у Првом светском рату. Ова мало позната историјска чињеница је изазвала широко интересовање код наших читалаца. У вези тога, дошли смо на идеју да наставимо проучавање те теме и да, вероватно у следећим бројевима часописа, наставимо тему о флоти не само Србије, већ и других република бивше Југославије. Постојала је чак идеја да на дуге стазе да издамо једну књигу на ту тему. Због финанскијских разлога ова идеја за сада није реализована. У циљу прикупљања допунске информација о овој теми, ми смо послали у Србију нашег сарадника Владимира Попова".

При томе "агенту осигурања" Минину је било тешко да објасни како се његов број мобилног телефона нашао на Шишмакој хотелској резервацији:

"Шишмакова и Широкова ја не познајем. Ми са њима никада нисмо радили, нити су нам се путеви укрштали у неким од послова осигурања или у издавачкој индустрији. Зато, да коментаришем нека њихова путовања и резервације ја не могу. Питање о моме броју телефону који је неко дао без мог пристанка, ја такође никако не могу коментирисати. Ја једноставно не знам ко и зашто би могао негде да упише мој лични број телефона".

Минин може да се одриче од познанства са Шишмаковом, али то да Попов и Шишмаков познају један другога, па чак и да су се сретали у Србији потврђују фотографије из материјала предмета. Специјалне службе Србије су снимиле на видео сусрет између Шишмакова и Синђелића 19 октобра 2016 године (такође и моменат када му је Шишмаков предавао неки папир формата А4), и Владимира Попова који их је пратио и фотографисао их. По свему судећи, изгледа да је доња фотографија један кадар из тога видео:

Едуард Шишмаков и Владимир Попов у парку у Београду

Едуард Шишмаков и Владимир Попов у парку у Београду

Мининов глас је звучао познато редакцији The Insider. У материјалима суда по Црногорској афери на дан Парламентарних избора, налази се прилично сличан глас. Српски борци су добили телефоне у којима су у меморији били унапред уписани контакти, али не са именом, него под неким кратким бројем. Један од Српских бораца - Велимировић - је побркао бројеве, и мислећи да зове другог Србина, Братислава Дикића (са надимком "Никола"), окренуо је број 6 (уместо броја 9) и добио је неког Руса (могуће Никиту Минина). Њих двојца су имала кратак, помало комичан разговор на два језика, у коме је Велимировић покушавао да нешто каже на српском језику (понављајући "донео сам ракију"), а Рус је покушавао да објасни да је он погрешио број те да треба да окрене Сашу (Синђелића). После је Велимировић рекао да га је Синђелић критиковао због тога што је окренуо тај број: "Немаш шта ти да причаш са њим. Ја сам ти рекао да ћу послати Николин број".

Према извору The Insider, у мају 2015 године Владимир Попов, колега Никите Минина, је причао по телефону са начелником обавештајне службе ДНР (такозвана "Доњецка Народна Република" у Донбасу, окупирана територија Украјине) Георгијем Кондраниним, који је у међувремену постао шеф Министарства Државне Безбедности ДНР. Осим тога, тај "агент осигурања" је од 2013 до 2016 године био на службеном путу у Грузији, Молдавији, Украини, Бугарској, Турској, Немачкој и Швајцарској. И то је само оно што је познато из једног његовог пасоша, а пасоше је мењао често као рукавице. Тако на пример, Словачки ФБР (Словачки истражни биро) је дао информацију о томе да је Попов три пута подносио молбу за визу у амбасаду Словачке и сваки пут са новим пасошем.

Срби у Украјини. Како су Руске тајне службе регрутовале плаћенике за рат у Донбасу

The Insider је такође успео да поразговара са Србином Венциславом Бујићем, који живи у Минску, који је познавао Синђелића и неке друге оптужене у случају пуча у Црној Гори. Из приче Бујућа која је подкрепљена видео записима са Скајпа (Skype), следи да су Rуске службе безбедности ангажовaле Србе не само за спровођење државног удара у Црној Гори, него и за рат у Украјини:

"Упознао сам Александра Синђелића преко Фејсбука 2014 године, ми смо разговарали са њим на различите теме, али ништа конкретно. Онда је дошао код мене у Минск, где смо срели лично. Наводио је да га интересује тема са српским плаћеницима на Донбасу, али мало смо разговарали о томе. Срели смо се у Минску јесени 2014 године, он је предлагао своје производе - мајице, сувенире са четничком симболиком, али нисам био заинтересован.
У 2015 години договорили смо се да се састанемо у Москви те да одемо у Крим, где је живео један лош човек, Мирослав Андоновић, лажов и преварант, који ми дугује много новца. (Према СБУ (Служба Државне Безбедности Украјине), Мирослав Андоновић - Србин који је живео у Криму, је био регрутован од стране Руског ГРУ још 2013. године - коментар The Insider). Нисам желео да идем сам, надао сам се да ће Синђелић ићи са мном као пратња. Али наш састанак са Синђелићем се није десио, јер се он некако чудно понашао. Дан раније уговореног сусрета, он ме је позвао на Скајп и рекао - "дај ми паре, дај ми бар стотину, две стотине евра". Ја сам га одбио, а он се увредио, рекавши - "ја ћу ићи у Москву, тамо ће дати онолико колико ми треба, тамо имам пријатеље у Министарству одбране", и нешто слично томе. Ја тада нисам узео за озбиљно његове речи, мислио да се само хвалише. То је било негде у марту 2015 године.
Други пут срео сам се са Синђелићем 20 маја 2015 године у Москви. Дошао сам у Москву да се састанем са тадашњим познаником Радомиром Почуча. (Почуча је својевремено био задужен за ПР у Војсци Србије, али је отпуштен одатле, јер је почео да говори против председника Вучића). У јесен 2014 године он је исто отишао као "добровољац" на ратиште у Донбас. Нешто касније, почетком 2015 године, њега су из неког разлога ухапсили тамо, заједно са његовим пријатељем Владом Станићем, а ухапсили су их други Срби. Ја, као и многи Срби, био сам незадовољан чињеницом да су неки Срби ухапсили друге, и покушао сам да помогнем, да Радомира пусте - преводио сам са српског на руски и обрнуто. Ослобођен је и пуштен у априлу, након чега је отишао у Москву. Тако да у мају месецу и ја сам такође отишао у Москву на састанак са њим. Седели смо у стану са њим и са Владом Станићем, а онда је Радомиру позванио Синђелић - он је такође био у Москви и желео је да се сретне са нама.
Седели смо у кафићу у центру Москве три или четири сата, док се није смркло, а онда је Синђелић почео да телефонира некоме кога је звао "Еди" или "Едик" и да се договара са њим о сусрету. Кроз пола сата он и Радомир су отишли на тај састанак негде у близини кафића где смо седели, и причали су са тим "Едиком" неких 20-30 минута. Очигледно да је разговор био веома озбиљан, јер када су се вратили изгледали су замишљени и сконцентрисани на нешто. Мислим да је тај "Едик" и био тај Едуард Шишмаков. Отприлике годину дана након тога Радомир се вратио у Србију, где га нико није дирао.

Сусрет у кафићу у Москви мај 2015

Сусрет у кафићу у Москви. Са лева на десно: Радомир Почуча, Владо Станић, Александар Синђелић, Венцислав Бујић

Крајем јула 2014 године Мирослав је почео упорно да ме зове у Ростов-на-Дону (Русија), причао је "тамо ће доћи важни људи, могу се зарадити добре паре," Дуго сам одбијао, хтео сам да схватим шта је то у питању, али он није хтео да ми објасни. Током једног разговора, он је био у соби са неким пријатељем, кога је представио као "Владимир из службе безбедности". Тај Владимир је неко време крио своје лице, али када сам ја коначно пристао да дођем у Ростов-на-Дону, Мирослав је рекао Владимиру - "Хајде сад, покажи му своје лице, јер и овако ће да те види у Ростову." Тада се он појавио на камери.
Стигао сам у Ростов-на-Дону после неколико дана, Владимир је већ напустио то место, али Мирослав опет није био сам - са њим је био неки "Сања" из Санкт Петербурга, кога су ми представили такође као човек из Руске служби безбедности, а био је и Сергеј Козак. Седели смо у кафићу у близини аеродрома и Сања ми је током ручка понудио да ја користим моју фирму у Минску - да купујем авио карте Српским "добровољцима" који долазе на Донбас. Обећао ми је да ће ми повратити сав тај новац у готовини. За мене је плаћање у готовини био јасан сигнал да се ради о незаконитој шеми, а иначе о трансферу новца у готовини не би ни било разговора.

Српски "добровољци" добијали су за ратовање на Донбасу 11 хиљада рубаља дневно, то је више од 330 хиљада рубаља месечно, односно око 10.000 долара месечно по тадашњем курсу.

Пре лета у Ростов-на-Дону сам чуо од Мирослава, да су у то време, у јулу 2014 године, такозвани Српски "добровољци" добијали за ратовање на Донбасу 11 хиљада руских рубаља дневно, што је више од 330 хиљада рубаља месечно, а у то време пре девалвације руске рубље то је износило око 10 хиљада долара месечно, што је био огроман новац за Србе (а и за Русе). После је та сума смањена, али у почетку је било неопходно некако мотивисати људе, па је Руска страна плаћала тако велики новац. Дакле, то нису "добровољци", него су то били прави плаћеници. "Сања" ми је потврдио да је Мирослав био у праву у вези тих сума за добровољце, и пошто сам био сумњичав у вези порекла тако великог новца покушао је да ме увери да је све у реду: "То су наше паре, све је у реду, то је новац Путина."


Скајп разговор Венцислава Бујића

Одлучио сам да одбијем понуду Сање, али из пристојности сам рекао да треба да размислим о томе. Имао сам повратну карту за три дана, па сам помислио да изнајмим хотел или можда да променим датум повратне авио карте да се што пре вратим назад, али Мирослав је рекао - "У реду, до ђавола с тобом, пођи са нама". Сели смо у ауто и довезли се рекреационог центра "Пољус" ("Пол" на српском језику) на обали реке недалеко од Ростова. На први поглед је изгледао као обичан центар за рекреацију и одмор, али цело једно крило је било предато на коришћење руским плаћеницима и њиховим надгледачима из ФСБ (Руска обавештајна служба). Ја сам лично видео два ФСБ припадника у том центру - тог Сању из Санкт Петербурга, младим, спортски грађеним момком око 30 година старости, са кратком плавом косом и без једног прста на руци, а са другим нисам успео да комуницирам, јер је био затворен, имао је браду, имао је исто отприлике 30 година, али он није живео у том центру него негде у граду, долазио би ујутро колима, писао нешто на лаптоп рачунару. Одмах по доласку су нас упозорили - немојте снимати фотографије, немојте ништа снимати, иначе ћете завршити у реци. Ја сам остао неколико дана у том центру, разговарао са још два Србина који су тамо боравили међу "добровољаца", па сам се вратио и више ми се нико није обраћао са том понудом. Сања ми је приликом растањаја рекао отворено - заборави мој број телефона, не зови ме и не пиши ми СМС поруке".

The Insider је успео да верификује речи Венцислава Бујића о центру "Пољус". Српски ратник Давор Савичић је претходно признао за часопис "Фонтанка" да је учествовао у рату у Донбасу, а на једној од фотографија позира са војницима из групе плаћеника "Вагнер" баш у рекреативном центру "Пољус":

Давор Савичић

А ево како изгледа двориште рекреациног центра "Пољус", на фотографији са њихове званичне странице на мрежи ВКонтакте:

Рекреациони центар Пољус у Ростов-на-Дону

Суд у Црној Гори се у међувремену наставља, следеће слушање је 16 јула, али Руско Министарство Иностраних Послова већ реагује на тај процес исто тако емоционално као и у случају са обореним Боингом МХ-17. Тако на пример, министар иностраних послова Сергеј Лавров је пропустио одличну могућност да проћути:
( документ у коме Сергеј Лавров не признаје умешаност Русије у покушај пуча у Црној Гори на дан Парламентарних избора, пише да се Шишмаков и Попов нису дуго задржавали у Црној Гори и другим државама региона, изражава незадовољство "тенденциозним" тврдњама Подгорице и њиховим "страним менторима", те да ће Русија да пружи заштиту грађанима Русије )

 

Превео:
Венцислав Бујић
14.07.2018

Извор:

theins.ru/politika/108304

 

Vencislav Bujic

Related Articles

Leave a Reply

Close