Посета Путиновим стратешким партнерима: резултат Порошенкове посете Србији

Посета Путиновим стратешким партнерима: резултат Порошенкове посете Србији

Посета Путиновим стратешким партнерима: резултат Порошенкове посете Србији

Водећи Украјински стручњак за међународне осносе, бивши дипломата у Србији, Виталиј Мартињук износи за Украјински лист "Сјегодња" анализу посете председника Петро Порошенко Србији: У уторак, 3 јула, председник Украјине Петро Порошенко је обавио посету Србији која је веома важна за јачање билатералних односа. Претходна посета председника Украјине Србији је била за време прошлог председника Виктора Јануковића давне 2013 године, то јест пре пет година.

За посету првог лица државе то је веома дугачак рок. Тренутно су односи између Украјине и Србије сложени, али, по моме виђењу, ту посету је требало припремити и остварити много раније. Па ипак, мислим да смо за тако дуг петогодишњи прекид криви не у толикој мери ми, колико је крива Српска страна а посебно узимајући у обзир како је сложно радити нашим дипломатама у Србији, укључујући и нашег Амбасадора у Београду, Олександра Александровића.

Важност те посете лежи у томе да је Србија једна од кључних држава Западно Балканског региона. Али у овој конкретној ситуацији најважнији је њен став о агресији Русије против Украјине. Са једне стране Србија подржава територијални интегритет и суверенитет Украјине, а са друге у оквиру УН делегације Србије гласа "против" резолуције којом се осуђује агресија Русије. Чак се и не уздржава, него гласа "против". Поред тога, Београд стално изјављује да Србија чак и као кандидат за ступање у ЕС никада неће подржати санкције ЕС против Русије. Стога је посета Порошенка важна и од ње се много очекује.

За време заједничког брифинга по резултатима преговора са председником Србије Александром Вучићем, Петро Порошенко је нагласио да Украјина остаје при своме ставу у погледу признавања независности Косова и да очекује од Србије исти такав став у вези подршке независности и територијалне целине Украјине. Са једне стране, да, Србија званично не признаје анексију Крима од стране Руске Федерације, а са друге - Српски парламентарци су посећивали територију окупираног Крима а то нарушава закон Украјине. Током састанка са шефом Српске скупштине Мајом Гојковић, Петро Порошенко јој је отворено рекао о неприхватљивости посета Српских посланика на окупираном Криму, иако на веб сајту Српске скупштине таква информација одсуствује. То јест, овде председник Украјине није заобишао тему, него је јасно и конкретно рекао да је то кршење Украјинског закона.

Истовремено, он је стално наглашавао да очекује од Србије одговарајући однос, наговештавајући о гласању Србије по горе поменутим резолуцијама УН. Јер, ако резолуција осуђује Руску окупацију Крима, а Србија не признаје анексију тог полуострва од стране Русије, онда би Србија требала да гласа на одговарајући начин. Али ми одлично разумемо став Србије према Руској Федерацији. На пример, уочи посете Порошенка Београду на дан Украјинског Устава, 28 јуна, први потпредседник Владе и министар иностраних послова Ивица Дачић се срео у Москви са шефом Руске дипломатије Сергејом Лавровим и Руским замеником премијера Јуријем Борисовим. У прилично пријатељском окружењу они су разговарали о билатералној сарадњи, страгетијском партнерству и вечном пријатељству.

Зато ја сумњам да ће после посете Петро Порошенко у Србију она из корена да промени своје мишљење о Русији и почети отворено да подржава Украјину на међународној арени. Једино на шта можемо рачунати јесте да Србија не гласа "против" анти-руских резолуција у УН, него да се макар уздржи. Али то само у случају ако Београд хоће да следи политику многовекторности или неутралног статуса, о чему се стално изјашњава руководство Србије.

У исто време нисмо чули да председници разговарају по питању учешће Српских плаћеника у ратним дејствима на страни такозваних (про-Руских) "ДНР-ЛНР" у Украјини. Мислим да се ово питање једноставно није износило пред јавност, јер није ни решено. Учешће у терористичким дејствима на страни такозваних "ДНР-ЛНР" је примило око неколико стотина грађана Србије. Од онога шта видимо, кривични поступак је покренут само против неколико Срба. Можда нису све информације доступне јавности, али за сада је познато само неколико случајева. Стога мислим да Петро Порошенко приликом посете Београду намерно није јавно подигао ово питање с обзиром да је оно шкакљиво за Србију. Са једне стране, држава не може спречити своје грађане да путују где пожеле, али је и обавезна да гарантује да ти грађани поштују закон. Ако закон забрањује свим Србима да буду у редовима плаћеника у целом свету, то треба да важи за сва лица а не само за појединце.

Није остао непримећен и поклон Порошенка Вучићу - књига на Српском језику "Кратка историја Украјине". Тај дар је наговештај да историја Украјине почиње од државе "Рус" (Кијевска Рус). Добро је што је ова књига преведена на Српски језик, тако да председник Вучић може да прочита о историји, јер у Србији владају посебни ставови и прилично повољни према Русији. Али ако се присетимо тог историјског доба које Срби наводе, то је била империја која се састојала не само од народа данашње Руске Федерације. У њу су улазили и Украјинци, који су учествовали у борбама против Османлијског Царства, и који за време Другог светског рата ослобађали и територију Србије. Узгред, то је био Други и Трећи Украјински фронт.

После посете су остала многа питања двостраних односа, која су остала нерешена. На пример, било је оглашено да ће у месту Нови Сад аутономног краја Војводина, бити подигнут споменик Тарасу Шевченку. У ствари, такви разговори се воде већ добрих десет година. То је више него довољно да се издвоји мали комад земље за споменик Шевченку, иако не у главном граду него у Новом Саду - прилично великом месту.

Као друго, то су економска питања. До сада се Украјина и Србија нису договориле по Споразуму о зони слободне трговине, и посета Порошенко није убрзала тај процес. Али опет, преговори по том Споразуму трају већ више од десет година и до сада нема никаквих резултата. Они су, узгред, такође повезани са сагласношћу Украјине на улазак Србије у СТО - сви ти преговори су у једном пакету - ако не могу да се договоре о слободној трговини зони између Украјине и Србије не могу да се сложе ни о уласку Србије у СТО.

Може ли се сматрати за пробој то што је грађанима Украјине продужен боравак на територији Србији без визе са 30 на 90 дана? Да, то је позитиван сигнал. Али ја га не бих назвао пробојем и посебно важним за обе државе.

Био је и сусрет Порошенка са Патријархом Српске православне цркве Иринијем, али опет, није јасно да ли Српска православна црква подржава аутокефалију Украјинске православне цркве.

Дакле, главни резултат посете председника Порошенка Србији је сама чињеница посете и провођење политичког разговора. Колико ће поруке са Украјинске стране утицати на рукодство Србије - биће јасно по понашању и ставу делегација Србије у разним међународним форматима. Међутим, анализа званичних извештаја институција Српске владе о резултатима посете Украјинског председника сведоче о томе да Српска страна избегава да осветли и да реаговање на важна питања за Украјину, а која су повезана са Руским нарушавањем међународног права.

 

Превео са украјинског језика:
Венцислав Бујић
16.07.2018
Извор:
https://www.segodnya.ua/opinion/martyniukcolumn/v-gostyah-u-strategchnih-partnerv-putna-pdsumki-vzitu-poroshenka-do-serb-1152109.html
В гостях у стратегічних партнерів Путіна: підсумки візиту Порошенка до Сербії
4 Июля 2018, 19:27

Vencislav Bujic

Related Articles

Leave a Reply

Close